Najčešća pitanja i odgovori
Pročitajte odgovore na neka od najčešće postavljenih pitanja na polju medijacije.
Šta je medijacija?
Medijacija je proces vansudskog rešavanja sporova u kome medijator, kao neutralno i nepristrasno lice, uz korišćenje posebnih tehnika i veština, pomaže u pregovorima između strana. Cilj pregovora je postizanje sporazuma koji je prihvatljiv za obe strane i kojim će se spor rešiti. Medijator nikada neće doneti odluku niti nametnuti rešenje.
Ko je medijator i koja je njegova uloga?
Medijator je lice koje je ovlašćeno za vođenje postupka medijacije, tačnije lice koje poseduje važeću licencu izdatu od strane Ministarstva Pravde i rešenje kojim se utvrđuje da je ovlašćeni posrednik-medijator. Medijator nije sudija i ne donosi odluku već samo posreduje između strana u spornom odnosu. Osnovna uloga medijatora je da strankama pomogne da svoje interese razumeju i da zajednički pronađu rešenje za sporni odnos. Rešenje mora biti prihvatljivo za obe strane. Medijator tokom celog postupka medijacije mora biti nepristrasan i nezavisan. Da bi određeno lice obavljalo poslove posrednika i bilo upisano u Registar posrednika ono mora ispuniti uslove koji su zakonom definisani.
Koji sporovi su prikladni za medijaciju ?
Medijacija može da se primeni u različitim vrstama sporova kao što su imovinski sporovi, porodični, radnopravni i sukobi na radnom mestu, privredni, potrošački, sporovi za naknadu štete, komšijski, komunalni, kao i drugi sukobi i sporovi u lokalnoj zajednici, sukobi koji nastaju u slučajevima diskriminacije, sporovi u okviru finansijskog sektora, stečajnog i izvršnog postupka, kao i gotovo svi sporovi koji se nalaze ili se mogu naći pred sudovima i upravnim organima.
Kako da pokrenem postupak medijacije?
Postupak medijacije možete pokrenuti veoma lako, dovoljno je da me pozovete i dogovorićemo vreme koje Vama odgovara i imati našu prvu pojedinačnu sesiju, gde ćete mi Vi ukratko dati svoje viđenje sporne situacije i ovlašćenje da mogu da po tom pitanju kontaktiram drugu stranu. Preduslov je da je predmet medijabilan, pogodan za medijaciju, jer postoje sporovi koje se jedino sudskim putem mogu rešavati (teška krivična dela, dela protiv države i sl.)
Kada se kroz neformalan razgovor utvrdi da je predmet pogodan za medijaciju, na osnovu podataka koje ste mi dali, kao ovlašćeni medijator, kontaktiram drugu stranu pismenim putem, a kasnije i lično sa njom stupam u komunikaciju, prezentujem joj kratko sebe, medijaciju, prednosti medijacije, predmet mediacije i dogovaramo zajedničku sesiju.
Ako su sve strane saglasne, medijator će u dogovoru sa njima predložiti datum sastanka i kontaktiraće sve učesnike radi pripreme njihove prve sesije - medijacije.
Kako u praksi izgleda postupak medijacije?
Postupak medijacije se može sprovoditi u prostorijama medijatora ili na drugom pogodnom mestu koje strane i medijator zajednički dogovore. Medijator se prvo predstavlja stranama koje su u sporu i upoznaje ih sa ciljem medijacije, svojom ulogom, pravilima i troškovima postupka medijacije. Nakon uvodne reči, strane i medijator zaključuju sporazum o pristupanju posredovanju (medijaciji) koji potvrđuje dogovor o ulasku u medijaciju i izboru medijatora.
Postupak medijacije odvija se kroz zajedničke sesije i odvojene sesije sa stranama, ukoliko su potrebne. U zajedničkoj sesiji svaka strana iznosi svoje viđenje situacije. Uloga medijatora ovde je da omogući konstruktivnu komunikaciju i da nakon prikupljanja informacija utvrdi oko čega se stranke ne slažu, a oko čega postoji saglasnost. Cilj je pronaći rešenje koje je prihvatljivo za obe strane. Postupak se uspešno okončava zaključivanjem sporazuma o rešavanju spora.
Strane mogu odustati od medijacije u bilo kom trenutku, shodno načelu dobrovoljnosti. Takođe, medijator može obustaviti medijaciju ukoliko proceni da postupak medijacija dalje nije svrsishodan ili da se ne poštuju pravila koja su na početku dogovorena.
Da li se može pokrenuti postupak medijacije kada je već suđenje u toku?
Strane mogu pokrenuti postupak medijacije pre ili u toku sudskog postupka, kao i u toku postupka po pravnim lekovima ili izvršnog postupka. Ukoliko je u toku sudski postupak sudija može uputiti strane na medijaciju ukoliko proceni da je spor podoban za medijaciju-medijabilan ili ako jedna odnosno obe strane predlože medijaciju. Pokretanjem postupka medijacije počinje zastoj zastarelosti potraživanja u odnosu na zahtev povodom koga se vodi sudski postupak, koji može trajati najduže 60 dana. To praktično znači da Sudija obustavlja postupak na 60 dana, a u tom vremenu stranke i medijator mogu da postignu dogovor putem medijacije. Ukoliko strane postignu sporazum o rešavanju spora u medijaciji, taj sporazum ima snagu vansudskog poravnanja, a pod određenim uslovima može imati i snagu izvršne isprave. Na osnovu sporazuma koje medijator dostavi Sudiji, on može i doneti konačnu presudi i time okončanti parnicu na Sudu. Ukoliko strane ne postignu sporazum u medijaciji, sudski postupak se nastavlja svojim tokom.
Zašto da izaberem medijaciju umesto sudskog postupka?
Za razliku od sudskog postupka u kojoj jedna strana uvek gubi, u medijaciji svi dobijaju. U medijaciji se ne utvrđuje koja strana je u pravu, a koja nije. Uz pomoć obučenog medijatora strane pregovaraju u cilju pronalaženja prihvatljivog rešenja za obe. U sudskom postupku sudija donosi odluku, a u medijaciji to čine strane. S obzirom da je medijacija poverljiv i privatan postupak svi podaci, predlozi i izjave koje su date u toku medijacije su poverljive i ne mogu se koristiti kao dokaz u sudskom ili drugom postupku, niti ih strane ili medijator mogu iznositi u javnost, osim ukoliko se strane drugačije ne dogovore. Medijacija je, kao što smo već napomenuli, jeftinija i brža od sudskog postupka. Po pravilu sporovi se u medijaciji uglavnom rešavaju tokom jedne ili dve sesije, a procenat uspešnosti medijacije je preko 80%. Preporučenu Tarifu za medijaciju donosi Ministarstvo pravde, a medijatori imaju mogućnost da ugovore niži ili viši iznos u odnosu na Tarifu, kao i da rade BESPLATNO – PRO BONO.
Da li u medijaciji mogu učestvovati advokati?
U medijaciji stranke učestvuju lično, ali mogu imati i zastupnika odnosno punomoćnika. To je čest slučaj kada se na medijaciji pojavljuju velike kompanije ili veliki sistemi sa velikim brojem članova upravnog odbora, multinacionalne kompanije i slično. To je čest slučaj i kada su vlasnici kapitala odvojeni od upravljačkog tela koje vodi kompaniju.
Advokat savetuje i štiti interese svog klijenta, procenjuje da li je predmet pogodan za medijaciju i priprema klijenta za istu. Advokat sarađuje sa medijatorom i pomaže u postizanju i sastavljanju sporazuma.
Kakvo je pravno dejstvo Sporazuma koji se postigne putem medijacije?
Sporazum koje stranke same dogovore će biti zaključen u slučaju uspešnog okončanja medijacije. Strane u sporu će odrediti sadržinu sporazuma, koji se sačinjava u pisanoj formi i ima snagu vansudskog poravnanja. Međutim, ovaj sporazum može imati snagu izvršne isprave (pravosnažne i izvršne sudske presude) ako su ispunjenja dva uslova moraju: da sporazum sadrži klauzulu izvršnosti tj da se na osnovu sporazuma koji je postignut u medijaciji može pokrenuti izvršni postupak i da su potpisi strana i medijatora overeni kod javnog beležnika-notara.
