Sigurno ste se začudili kada ste pročitali ovu rečenicu. Kako to da se jedan medijator raduje kada stranke ne postignu dogovor? Ova medijacija je sa sobom nosila izazov, ali hajmo iz početka.
Supružnici Ana i Marko su doneli odluku da se razvedu nakon dugogodišnje veze bez dece. Međutim, nisu mogli da se dogovore oko podele zajedničke imovine koju su stekli kroz deset godina braka.
Ana je želela da proda kuću i da dobije polovinu novca, dok je Marko bio emotivno vezan za kuću i nije želeo da je proda.
Ana je insistirala da zadrži auto zbog posla koji obavlja, dok je Marko retko koristio automobil, jer je više radio od kuće.
Predmet medijacije bile su i stvari iz kuće koje su stekli tokom zajedničkog života.
Kao medijatoru, najteže su mi medijacije supružnika koji se razvode, a vidi se da se još uvek vole.
Upravo je ovo bila jedna od takvih medijacija.
Na medijaciji prvo strane izlažu svoje viđenje razloga medijacije i detalje koji su doveli do medijacije. Nakon toga ide replika na izrečeno i predlozi koji bi trebalo da dovedu do rešenja koje će relativno zadovoljiti potrebe obe strane u postupku. Iza svakog problema koji imamo stoji neka nezadovoljena potreba, evo razmislite o temo i recite mi da li sam u pravu.
Marko je po svaku cenu želeo da ostane u kući, pa se u nekim momentima skoro i ljutio na Anu što joj kuća tako malo znači posle 10 godina braka i svih lepih uspomena koje su stvorili u njoj. Medijator mora biti nepristrasan u postupku, a ovde je to bio veliki izazov za mene kao medijatora, jer se jasno videlo da Marko ne želi ni razvod, a kamoli da ostane bez kuće koja ga je podsećala na Anu na svakom koraku.
Medijator mora poznavati mnoge discipline, između ostalog i pshilogiju. U ovoj medijaciji jako mi je koristilo znanje o tehnici govora tela, mikroekspesija (brze, nenamerne eskpresije, koje otkrivaju emocije koje osoba pokušava da prikrije. Većina ljudi ih ne primećuje, ali je moguće naučiti kako ih primetiti).
Tako je Ana na početku delovala veoma strogo, staloženo i videlo se da je došla sa jasnim ciljem. Sa pažnjom je slušala Markovo izlaganje, zapisivala na papiru nešto, a onda je odjednom spustila olovku i pogledala Marka u oči kada ju je upitao: „Zar ti kuća posle svega toliko malo znači?“ Od tog momenta, olovku više nije koristila. Slušala je Marka i gledala ga kao da ga prvi put vidi ili tačnije kao da prvi put vidi jednog novog Marka.
Vidite li koliko je teško biti medijator, ne smete predlagati niti nuditi rešenje, a vidite ga!
Medijacija se nastavila. Marko je predložio da on ostane u kući, a da Ana zadrži automobil, kao i da Ani isplati iznos koji ona poželi za kuću i sve stvari koje se u njoj nalaze.
Sporazum koji stranke postignu, medijator priprema na jasan i precizan način, tako da se iz njega jasno mogu videti prava i obaveze obe strane, a kada se on overi kod notara, uz klauzulu izvršnosti on ima istu pravnu snagu kao i presuda koju donese Sudija na Sudu, posle nekoliko godina sudjenja. Medijator onda pročita pred stankama sporazum koji su one postigle i zakazuje overu kod notara.
Zamolio sam Marka da definiše iznos koji bi isplatio Ani jer ga moramo precizno uvesti u sporazum, a on je rekao da Ana kaže koji je to iznos i da će se on složiti sa svakim iznosom koji ona predloži i da je spreman da to overi sutra kod notara. Ne, Marko nije bio ljut, povređen, besan, on je jednostavno bio još uvek zaljubljen u Anu… Kao medijator sam to vrlo dobro video, ali nisam smeo držati stranu ni Marku, ni Ani, morao sam ostati nepristrasan.
Ana ga je pogledala i blago spustila obrve, kao da želi da se namršti, ne verujući u izgovoreno. Posle par trenutaka, upitala ga je: ,,Stvarno tako misliš? Znam da imaš dobar posao i da možeš da isplatiš sve što izgovorim sada, ali volela bih da ipak ti odrediš vrednost kuće i stvari koje smo stekli sve ove godine”.
,,Neke stvari, draga moja Ana, nemaju vrednost i ti to očigledno ne vidiš. Znaš, tvoj posao nam ne donosi velike prihode, ali ja znam koliko ga voliš i koliko te čini srećnom, pa se ne bih saglasio da radiš bilo šta drugo. Naši poslovi su samo napravili da se manje viđamo i mislimo jedno na drugo. Kada si mi predložila razvod, moj svet se srušio … “
Onda se okrenuo prema meni i rekao: ,,Upišite 300.000 eura, toliko imam ušteđevinu i vidimo se sutra kod notara u 10h da overimo sporazum. Hvala svima!”, ustao je i otišao kako mu ne bismo videli lice. Ana me je pogledala i pitala: „I šta sada”?
Moj odgovor je glasio: ,,Evo ovo je sporazum koji ste postigli, sada ga imamo precizno definisanog. Sutra u 10h se vidimo kod notara. Ja znam šta bih uradio, ali ovu odluku morate doneti sami”.
Kod notara su ljudi uglavnom u žurbi, većinom ljuti, nervozni zbog čekanja i napeti. Jedino se jedan medijator smejao punog srca i čekao da se kazaljke poklope i ode odatle jer se stranke nisu pojavile. Bila je to prva medijacija zbog koje sam se radovao što nije bila uspešna.
Iako se ova medijacija može činiti kao neuspeh za mnoge, meni predstavlja podsetnik na snagu medijacije i njenu moć da donese promene, čak i kada to nije u obliku konačnog sporazuma o okončanju medijacije.
Posle par dana stigla mi je razglednica sa Maldiva. Pisalo je HVALA, ANA I MARKO !
Neka ova priča bude inspiracija da verujemo u moć ljubavi, dijaloga i razumevanja.
*U skladu sa načelom poverljivosti, imena učesnika ove medijacije su promenjena i tekst je napisan uz njihovu saglasnost. Poštovanje poverljivosti je jedna od ključnih vrednosti koju kao medijator uvek morate poštovati.
